Pismo

Gosp. Marković, vođen svojom i inicijativom posetilaca njegovog blog-a, uputio je pismo Skupštini grada Beograda koje možete pročitati u celosti. Srećan sam da još uvek ima ljudi koji pamte!

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

SKUPŠTINA GRADA BEOGRADA

SEKRETARIJAT ZA KULTURU

KOMISIJA ZA SPOMENIKE I NAZIVE ULICA

Poštovani,

Uskoro će se navršiti šest godina od smrti istaknutog dramskog umetnika Dragana Maksimovića. Krajem 2000-te, čekajući autobus na Zelenom vencu, pretučen je od jedne grupe skinhedsa i u teškom stanju prevezen u bolnicu. Dva meseca je lavirao između života i smrti i, najzad, 4. 2. 2001. umro u svojoj 52. godini. Razlog zbog koga je napadnut je bila procena napadača da se radi o Romu.

Jedan deo kulturne javnost zaprepašćen je ne samo zbog toga što njegove ubice nikada nisu privedene pravdi nego i činjenicom da njegov odlazak u medijima praktično nije zabeležen. Podsećam vas da se radi o čoveku koji je odigrao niz značajnih filmskih i televizijskih uloga, bio omiljeni glumac Pitera Bruka i član Narodnog pozorišta. Iz nekog razloga, on je zaboravljen a njegov strašni kraj zataškan.

Taj isti deo kulturne javnosti traži tri stvari:

1. Da se do kraja ispitaju okolnosti pod kojima je Dragan Maksimović umro i da nadležni organi o tome obaveste javnost.

2. Da se učesnici napada na glumca pronađu i privedu pravdi.

3. Da se na mestu na kome je Dragan Maksimović napadnut i, praktično, ubijen postavi spomen ploča. Ona bi predstavljala ne samo skromnu posvetu ovom sjajnom glumcu nego i upozorenje o tome šta nas sve čeka ako se ne suprotstavimo rastućem fašizmu.

Goran Marković, reditelj

U Beogradu, 9.10.2006.