Maska Preko Lica

Ni trzaj svetlosti više nije dobar,

U glavi mi je puž, a u rukama dabar;

Ja ne mogu da gledam kako ljudi se guše,

dok tonu ka dnu, za sobom sve ruše.

Guše se u krtogu, jer gušt im je to,

Skoro pronađeni grad, odavno je nestao.

Maska preko lica skriva suzu jednu,

koja je krenula za neku državu bednu.

Više ni na nebu ne vidim njen lik,

Jer pred očima mi odavno odzvanja krik;

Neke bolesne “životinje” kojoj je potaman,

Jer problem je njen veoma zahtevan;

Da rasplete oko svih crne misli svoje,

Al’ jebiga, svako ima srce svoje!